Sakura u senci klimatskih promena: Trešnje u Kjotu cvetaju sve ranije
U ovonedeljnom Klima101 newsletteru čitaćete o preuranjenom cvetanju trešnji u Japanu i Vašingtonu, solarnom potencijalu krovova kuća i zgrada u Srbiji i neobičnom referendumu u Parizu
Zdravo svima!
U trenutku kada stotine hiljada turista hrli u Japan kako bi svedočili popularnom cvetanju trešnji, aktuelne slike iz Kjota – potkrepljene najdužim nizom podataka o fenologiji na svetu – pokazuju koliko je klimatska kriza već transformisala prirodu.
Naime, pre stotinak godina, u osvit dvadesetog veka, trešnje su cvetale sredinom aprila.
Danas? Oko deset dana ranije.
Razlog su rastuće temperature zbog kojih trešnje ranije prekidaju svoje zimsko mirovanje.
I u Srbiji, u svetlu zagrevanja, kretanje vegetacije se pomerilo, i to za oko dve nedelje unazad. Samim tim, kasni mraz opasniji je za domaće voćnjake jer se stabla nalaze u ranjivoj fazi cvetanja.
Prethodno zahlađenje, između ostalih, ugrozilo je tri od četiri vodeća proizvoda naše voćarske industrije – šljive, jabuke i trešnje, ističe dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Preuranjeni pupoljci na drveću samo su jedan pojavni oblik klimatskih promena. A koliko su one uzele maha, otkrivaju novi izveštaji meteoroloških agencija.
Mesec za nama bio je drugi najtopliji mart na svetu, najtopliji mart u Evropi i treći najtopliji u Srbiji gde se u jednom gradu – još za vreme zime – dogodio ni manje ni više nego tropski dan (30+ °C).
Terapija za ovu boljku se zna: energetska tranzicija i razvoj čistih tehnologija. A u tom ključu, dr Iva Batić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu otkrila nam je odgovor na veoma zanimljivo pitanje:
Koliko solarnih kapaciteta možemo da instaliramo na krovove naših kuća i zgrada?
Kako ona piše, dovoljno da pokrije čak 58% potrošnje struje domaćinstava u Srbiji.
Naposletku odlazimo do Pariza.
Tamo se krajem marta održao nesvakidašnji referendum: za ili protiv proširenja zona bez automobila. Čak dve trećine Parižana, koji su izašli na glasanje, podržalo je ideju da se dodatnih 500 ulica u prestonici Francuske pretvori u pešačke.
🌸 Sakura kao ogledalo klimatske krize
Prve trešnje u Kjotu procvetale su krajem marta.
Ali u ovom kontekstu, bitnije je kada je drveće dostiglo tzv. pun cvet, tačnije kada su se na 70% trešanja pupoljci otvorili: u Kjotu, vrhunac cvetanja ove godine dostignut je 4. aprila – ili kako to navode sa Univerziteta Osaka, 94. dana 2025. godine.
Ovo nije neuobičajeno ako gledamo prosek u proteklih 20 godina, štaviše tačno je u dan.
Međutim, pošto je u pitanju fenomen koji je duboko ukorenjen u japanskoj kulturi, nama je na raspolaganju baza podataka sa drevnim zapisima monaha, aristokrata i vladara o cvetanju trešnji u Kjotu od davne 853. godine.
Pored toga što zahvaljujući tome možemo da vidimo kada se sakura odigravala maltene svake od prethodnih skoro 1200 godina, dostupan je i prosek sa početka dvadesetog veka: u Kjotu su trešnje tada cvetale 104. dana u godini, odnosno 14. aprila.
Drugim rečima, deset dana kasnije nego sada. Otprilike od početka devetnaestog veka, prosek cvetanja trešnji u Kjotu postepeno se pomera sa sredine aprila ka početku meseca.
Trešnje su najranije procvetale 2023. kada se, zbog neobično toplog vremena, to desilo već 25. marta.
Ali Japan je u ovome daleko od usamljenog…
Isto se dešava i u Vašingtonu koji je 1912. od Tokija dobio na poklon 3.020 sadnica trešnje u znak prijateljstva između Japana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
🍎 Dr Dejan Đurović o uticaju mraza na domaće voćnjake
Iako rastuće temperature doprinose ranijem kretanju vegetacije, zahlađenje i jak mraz koji su početkom nedelje harali Srbijom naštetili su voćkama koje bi procvetale i u odsustvu klimatskih promena.
Temperature su u nizijskim krajevima išle i do šest stepeni u minus. A kako se to odrazilo na domaće voćnjake?
Da bismo to saznali, obratili smo se eskpertu za voćarstvo, dr Dejanu Đuroviću.
Očekujemo drastično smanjenje prinosa kao posledicu ovog mraza.
On se dogodio kasno, i intenzivan je, sa temperaturama i do -6 °C, što je dovoljno da ugrozi i voćke koje su u ranoj fazi cvetanja, kao što su jabuke. Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj mraz je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije.
S obzirom na to da su četiri glavna proizvoda naše voćarske industrije šljive, jabuke, trešnje i maline, ovaj mraz je ugrozio proizvodnju tri od četiri naše najvažnije voćke.
Mraz ne mora da utiče samo na smanjenje prinosa, već može uticati i na kvalitet, posebno kod voća kao što su jabuke ili kruške. Kod jabuka, tipično je najkvalitetniji plod onaj iz centralnog cveta, koji prvi cveta i samim tim prvi strada prilikom mraza.
– dr Dejan Đurović, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
🌡️ Treći najtopliji mart u Srbiji
Proleće još kalendarski nije bilo ni počelo, leta ni u naznakama, a u Kruševcu je 15. marta izmereno 30 °C.
To je bio najtopliji dan u Srbiji tokom marta, a ujedno i tropski dan, sa maksimalnom dnevnom temperaturom od 30 i više stepeni.
Širom zemlje – od Niša preko Kragujevca, Ćuprije i Vranja do Požege – zabeleženi su letnji dani, sa temperaturom od preko 25 °C.
Kako pokazuje novi mesečni izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), mart 2025. bio je treći najtopliji mart u istoriji merenja u Srbiji sa prosečnom temperaturom vazduha od 9,2 °C. Jedina dva marta koja su bila toplija od ovogodišnjeg su mart 2024. i mart 2001.
Na globalnom nivou, bio je to drugi najtopliji mart, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus. Aktuelni rekordno topao mart u svetu, mart prošle godine, bio je marginalno topliji od ovogodišnjeg, za svega 0,08 °C.
Iako mart 2025. na globalnom nivou nije bio najtopliji, prosečna martovska temperatura od 14,06 °C bila je za 1,6 °C viša nego u predindustrijsko doba (1850-1900).
Za razliku od Srbije i sveta koji je za dlaku izbegao obaranje neslavnog rekorda, Evropa je svoj rekord „srušila”: mart 2025. bio je najtopliji u istoriji merenja na evropskom kontinentu.
🏠 58% srpskih domaćinstava moglo bi da troši isključivo struju iz solarnih elektrana na krovovima kuća i zgrada
Ali naravno pod premisom da se ti kapaciteti zaista i realizuju…
Ukupna instalisana snaga fotonaponskih sistema koje je moguće instalirati na krovove stambenih objekata u Srbiji je nešto manja od 7 gigavata (6,917 GW).
Ukoliko bi to bilo ostvareno, krovne solarne elektrane proizvodile bi nešto manje od 8.000 gigavat-časova (GWh) struje godišnje. Na taj način, izmirivalo bi se oko 58% sadašnje potrošnje u našim domaćinstvima.
Ove brojke rasvetljuju koliki se potencijal za razvoj solara krije samo iznad naših glava.
Procene su rezultat istraživanja u koje je učestvovala dr Iva Batić.
Trenutna cena izgradnje fotonaponskog sistema po sistemu ključ u ruke iznosi između 500 i 600 €/kW, pa bi se ukupna investicija za instaliranje 6.917 MW mogla proceniti na između 3,5 i 4,2 milijarde evra.
– dr Iva Batić, Elektrotehnički fakultet u Beogradu
🚗 Parižani izglasali: Još 500 ulica u Parizu pretvara se u zone bez automobila
Sprovođenjem ovog plana u delo, broj ulica bez automobila u Parizu povećaće se na preko 700. To znači da će više od jedne desetine pariških ulica biti pešačke zone.
Povrh toga što su do sada automobili prethodno zabranjeni u 218 ulica, u 70 njih nikli su novi zeleni prostori koji život u gradu čine prijatnijim, zdravijim i održivijim.
Odluka o proširenju pešačkih zona doneta je na referendumu krajem marta, a na kojem je 66% birača podržalo ovu ideju, dok je 34% bilo protiv.
Saobraćaj i kretanje kroz grad svetlosti poslednjih godina nesumnjivo prolaze kroz radikalne promene. Ovo je poslednja od njih.
📖 Možda bi moglo da vas zanima i ovo:
Evropska unija (EU) očekuje rekordno povećanje obnovljivih izvora u ovoj godini
Lego otvorio fabriku u Vijetnamu koja se u potpunosti snabdeva čistom energijom
Studija: Zagađenje sakriva prave razmere globalnog zagrevanja
Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)
Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić