Zašto se sneg u nizijama već većinski istopio?

Jednostavno rečeno, temperature su u plusu. Ali kraće zadržavanje snega bi u toplijoj Srbiji moglo da postane još učestalije, čak i u slučaju obilnih snežnih padavina...

Ho-ho!

Početkom nedelje u Beogradu, ali i širom zemlje, pao je sneg. Bio bi to izvor ogromne radosti da sam dete koje se, posle celodnevnog sankanja, grudvanja i pravljenja Sneška sa drugarima, vraća u topao stan na još topliji kakao.

Međutim, ja to nažalost nisam. Kao odrasla osoba, zbog snega, sa posla sam se klackala u autobusu tri puta duže nego inače.

Od tog stresnog ponedeljka, ne napuštam kuću bez preke potrebe. Sneg se već većinski istopio pa verujem da je grad prohodniji i da svoju sudbinu više ne moramo da stavljamo u ruke putara, grtalica i soli.

U ovom rapidnom topljenju snega zapravo se krije otisak klimatskih promena.

Čak i u slučaju intenzivnih padavina poput ovonedeljnih, sneg će se u budućnosti kraće zadržavati zato što u toplijoj Srbiji imamo sve manje mraznih dana i ledenih dana, objašnjava Darko Savić sa Instituta za meteorologiju.

Poređenja radi, ovo je pogled sa istog prozora sa samo četiri dana razlike (utorak vs. petak)

Obilan sneg, praćen temperaturama u plusu u nizijskim predelima, samo je uvertira u finale 2024. koja će veoma izvesno biti najtoplija godina ikada zabeležena u Srbiji.

A sudeći prema aktuelnim prognozama, finale ove godine obeležiće neslavni jubilej: deseti uzastopni doček u Beogradu – bez snega. Ako vas zanima tema izostanka snežnog pokrivača u susret novim godinama, možete se podsetiti prošlog 31. decembra u tekstu iz naše arhive.

U poslednjem ovogodišnjem Klima101 newsletteru čitaćete i o džinovskom solarnom projektu Italijanskih železnica, prvom električnom papamobilu i istorijskoj sudskoj pobedi mladih klimatskih aktivista iz Montane – drugi put.

❄️ Kraće zadržavanje snega

Prvi sneg u Beogradu ove sezone pao je u drugoj polovini novembra, ali se veoma brzo istopio. Isti scenario ponavlja se i u decembru.

Snežna idila koja ubrzano nestaje pred našim očima nije izolovana pojava za ovu zimu. Štaviše, u svetlu klimatskih promena, kraće zadržavanje snežnog pokrivača postaje naša „nova realnost”, a iz kolektivnog sećanja blede one prave – snežne, hladne i duge – zime.

Poslednjih nekoliko decenija, naša zemlja zagrejala se za 1,8 °C. A to naravno uzima danak nad snegom…

Viša prosečna temperatura znači da su temperature porasle i tokom zime. A porast temperatura tokom zime znači da imamo drastično manje mraznih i ledenih dana, sa minimalnom, odnosno maksimalnom dnevnom temperaturom ispod nule.

Samim tim, manje je i uslova da sneg potraje, kako to navodi Darko Savić. U budućnosti – u odsustvu ambiciozne borbe protiv klimatskih promena – to će biti samo evidentnije.

🌡️ Najtoplija godina

Prosečna globalna temperatura tokom ove najtoplije godine na planeti bila je preko 1,5 °C viša nego u predindustrijskom dobu, piše Irida Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

U tih naizgled „malih” 1,5 °C zagrevanja krije se čitav spektar ranije nezamislivih ekstremnih događaja. Samo u Evropi, tokom 2024. videli smo bezbroj primera: suše i požare u Grčkoj, poplave u Španiji i centralnoj Evropi, oluje u Velikoj Britaniji…

I u Srbiji je ova godina gotovo izvesno najtoplija otkako postoje merenja. Naše ovogodišnje temperature jesu bile normalne i u periodu od 1961. do 1990… Ali u obalskim regijama Grčke, Španije i Italije.

U Beogradu je 2024. najtoplija od davne 1888. godine – i toliko je odstupala od nekadašnje normale da je rasplet situacije mogao da se pretpostavi još pre mesec dana.

Podsećamo, prethodna rekordno topla godina bila je 2023.

Ipak, kada je reč o najtoplijoj godini, obaranje rekorda za rekordom nikako nije pozitivna stvar i dolazi sa skupim posledicama: današnji ekstremi postaju sutrašnja normala, baš kao što su i nekadašnji ekstremi postali današnja normala.

☀️ Gigavat solara

Upravo za gigavat solara postaće bogatije Italijanske železnice u sklopu planova koje je nedavno obelodanio izvršni direktor Stefano Donaruma.

Italijanske železnice planiraju investiciju od 1,3 milijarde evra u džinovski solarni projekat koji bi pokrio 19% njihovih energetskih potreba do 2029. godine.

Ali to je tek prva faza… Teži se da se do 2034. udvostruče instalisani kapaciteti prvobitnog projekta na 2,2 gigavata. To bi obezbedilo preko jedne trećine potrošnje energije Italijanskih železnica, tačnije između 35 i 40%.

Italijanske železnice nisu zainteresovane za upravljanje solarnim elektranama, već žele da potpišu ugovore o korišćenju na određeno ili da kupe postojeća postrojenja u saradnji sa partnerom.

🚗 Prvi električni papamobil

Početkom ovog meseca, papa Franja je od Mercedes-Benca dobio prvi papamobil na električni pogon. To znači da njegova lokalna putovanja više neće oslobađati štetne emisije.

Poslednjih 45 godina papamobil pripada Mercedesovoj G klasi, ali se vozilo posebno prilagođava za potrebe poglavara Katoličke crkve.

To je bio slučaj i ovog puta – papamobil na struju u zadnjem delu ima rotirajuće sedište, a krov može da se spušta ili podiže. Takođe je tradicionalno bele boje i registarskih tablica SCV 1, prilagođen malim brzinama koje su papi neophodne tokom javnih pojavljivanja.

U planu je da i svaki naredni papamobil do 2030. bude električni.

Ali doprinos Vatikana klimatskoj akciji ne staje na elektrifikaciji papamobila… Teži se tome da se do kraja decenije dekarbonizuje čitav vatikanski vozni park. Tako bi Vatikan bio prva zemlja na čitavom svetu koja ima isključivo električna, karbonski neutralna vozila.

Iako je u pitanju najmanja svetska zemlja, nastojanja Vatikana u energetskoj tranziciji imaju veliki odjek – i ne tiču se samo saobraćaja. Ranije ove godine, papa Franja najavio je izgradnju solarne elektrane koja bi mogla u potpunosti da snabdeva Vatikan čistom energijom sunca.

⚖️ Aktivisti – Montana 2:0

Mladi aktivisti pokrenuli su 2020. godine postupak protiv Montane zato što je, razvojem fosilnih goriva i ignorisanjem klimatskih promena, prekršila njihovo ustavno pravo na čistu i zdravu životnu sredinu.

U avgustu prošle godine, odneli su pobedu pred okružnim sudom. Nakon što su državni zvaničnici uložili žalbu na presudu nižeg suda, godinu i po kasnije, na njihovu stranu stao je i Vrhovni sud Montane.

Ovo je prvi put da najviši sudski organ jedne američke savezne države donese takvu odluku.

Šesnaestoro tužilaca, koji sada imaju između sedam i 23 godine, nisu tražili novčanu odštetu, nego promenu legislative, pa njihova pobeda znači da će Montana ubuduće morati pažljivo proceniti štetne emisije i klimatske uticaje pre izdavanja dozvola za projekte fosilne industrije.

Povrh toga, presuda bi mogla da inspiriše druge ljude da pokrenu klimatske parnice.

„Ova presuda je pobeda ne samo za nas, već za svaku mladu osobu čiju budućnost ugrožavaju klimatske promene”, izjavio je glavni tužilac Riki Held.

📖 Možda bi moglo da vas zanima i ovo:

• Klimatske promene su ove godine „poklonile” svetu čak 41 dodatni dan opasne toplote

• Obnovljivi izvori su u 2024. proizveli rekordnih 56% struje u Španiji

• Ruski region proglasio vanrednu situaciju zbog širenja nafte izlivene u Crnom moru

• „Električni auto-put”, vredan milijardu dolara, omogućava Etiopiji i Keniji da dele struju

• Loše vesti za ljubitelje ljutog: Na toplijoj planeti, čili papričice postaju blaže

• Filter od sipine kosti mogao bi da bude rešenje za mikroplastiku

• Ovo su jednostavne novogodišnje rezolucije kojim biste pomogli životnoj sredini

S obzirom na to da se naredni put čujemo tek 10. januara 2025, koristim priliku da vam poželim srećne, hrabre početke i ušuškane, mirne božićne praznike svima koji slave.

Ne klonimo duhom i – volimo.

Veliki (prednovogodišnji) pozdrav,
Jelena Kozbašić