Uskoro će sve nekretnine u Srbiji morati da ga imaju: Šta je i gde nas „vodi” energetski pasoš?
Uz energetske pasoše ostajemo u svoja četiri zida, ali nam pružaju uvid u stanje našeg životnog prostora i načine da ga unapredimo. Primenom tih mera, možda i uštedimo za putovanje uz onaj drugi pasoš
Zdravo svima!
Da li ste upoznati sa time da je, prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, energetski pasoš obavezan za sve nekretnine u Srbiji, a ne samo za nove kako je to do sada bio slučaj?
Poznati su i rokovi u kojima ovi sertifikati treba da se pribave: od tri godine za javne do deset godina za stambene zgrade.
Kako piše Bojana Zeković sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, energetski pasoši nisu puka birokratska obaveza. Posredi je dokument koji će nas bolje upoznati sa prostorom u kojem živimo, ali pre svega sa konkretnim smernicama za njegovo unapređenje u pogledu energetske efikasnosti.
U ovonedeljnom Klima101 newsletteru takođe ćete čitati:
Kraj ere uglja u Finskoj: Poslednje postrojenje zatvoreno četiri godine pre roka;
Ceh klimatskih promena: Svetska ekonomija ispaštaće više nego što smo mislili;
Završena zima na Arktiku: Najminimalniji maksimum morskog leda;
Suša na Bodenskom jezeru: Do ostrva može i peške, luka skroz presušila.
💡 Šta su energetski pasoši i koliko to košta?
Energetski pasoši su sertifikati koji, na osnovu njenih energetskih svojstava, vašoj nekretnini dodeljuju svojevrsnu nalepnicu, tačnije energetski razred od „A” do „G”.
Baš kao što smo navikli kod tehnike i sijalica, ova slova označavaju energetsku efikasnost. Najbolja ocena koju možete dobiti je „A+”, dok je „G” najnepovoljniji energetski razred.
Oznake same po sebi ne znače mnogo, ali one oslikavaju koliko energije godišnje trošimo, a posledično i to koliko plaćamo račune za struju i grejanje.
Ako se odredbe novog zakona budu pravilno sprovodile, u narednim godinama svi bi trebalo da makar saznamo energetski razred svog doma.
Stoga hajde da se da se osvrnemo na to kako teče ovaj proces, koliko košta i šta dobijamo naposletku.
Energetski pasoš izrađuje se nakon stručnog pregleda posebno licenciranog inženjera. Na osnovu njegovog elaborata o energetskoj efikasnosti, ovlašćena organizacija – koja može biti privredno društvo ili drugo pravno lice – izdaje energetski pasoš.
Možete da očekujete da ćete za izradu pasoša platiti najmanje oko 100 evra, ako je u pitanju najjednostavnija zgrada (kuća), dok se za kompleksnije i veće zgrade cena kreće od jednog do četiri evra po metru kvadratnom.
– dr Bojana Zeković, Arhitektonski fakultet u Beogradu
Obavezan deo energetskog pasoša je i spisak mera unapređenja energetske efikasnosti, sa procenom njihove isplativosti i očekivanim periodom otplate, ističe dr Bojana Zeković.
👋🏻 Finska: „Zbogom, uglju!”
U utorak, 1. aprila, u devet ujutru pa onda opet u podne, iz dimnjaka postrojenja u Helsinkiju kuljao je šareni dim. Na taj način, Salmisari je slavila svoj odlazak u penziju.
Salmisari je zapravo poslednja elektrana i toplana na ugalj u Finskoj koja je baš tog dana ugašena – i to četiri godine pre nego što je trebalo.
Još 2019. godine, finski parlament usvojio je zakon o napuštanju uglja u energetici u narednih deset godina, odnosno najkasnije do 2029. godine.
„U to vreme, cilj je delovao izazovno”, kazala je ministarka klime i životne sredine Sari Multala.
„Sada kada je prevremeno ispunjen, usvajanje tog zakona čini se veoma dalekovido. Uvozna energija iz fosilnih goriva zamenjena je čistijim rešenjima koja smanjuju emisije, a potrošačima koriste niže cene energije.”
Udeo uglja u energetskom miksu Finska je postepeo smanjivala. Tako je ugalj pao sa 23% u 2003. na manje od 1% danas. Prljavi energent zamenjivale su vetroelektrane: tokom proteklih pet godina, finski kapacitet vetra uvećao se preko dva puta, sa 2,6 gigavata u 2020. na skoro 7 gigavata u prošloj godini.
Energetska tranzicija ne samo da je doprinela padu štetnih emisija, već je i ojačala energetsku nezavisnost zemlje s obzirom na to da se prethodno oslanjala na ugalj iz uvoza.
Nekoliko evropskih zemalja već je u prošlosti napustilo ugalj, uključujući tu Portugal i Ujedinjeno Kraljevstvo.
💸 Potcenjivali smo koliko su klimatske promene skupe
Kada su u prošlosti ekonomisti proračunavali koliko bi klimatske promene mogle da smanje globalni bruto domaći proizvod (BDP), uticaj vremenskih ekstrema ograničavali su na lokalni ili regionalni nivo.
Uslovno rečeno, njihova pretpostavka bi bila da će, u slučaju žestoke suše u Južnoj Americi, pogođene zemlje moći da se oslone na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz ostatka sveta gde je bilo dovoljno padavina. Tako bi nadomestile svoje nedostatke i sprečile skok cena.
Ali to nije najrealnije lice klimatskih promena…
Usled globalnog zagrevanja, širom sveta svakodnevno smo izloženi ekstremnim događajima – istovremeno. Čovečanstvo (a sa njim i sama ekonomija) na sve strane nailazi na izazove: ovde zapeklo zemljište bez naznaka hlorofila, tamo katastrofalne poplave i porušeni mostovi, a nedaleko odatle spaljene šume.
Vremensko preklapanje vremenskih ekstrema će, uz dalji porast temperature, postajati sve izraženije što će dodatno poremetiti proizvodnju i isporuku robe, ugroziti trgovinu i smanjiti obim u kojem zemlje mogu da pomognu jedna drugoj.
Tim istraživača sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u nove projekcije budućih ekonomskih gubitaka uvrstio je upravo globalne posledice ekstremnih događaja.
Rezultati?
Predviđena šteta po globalni BDP daleko je gora nego što se ranije mislilo – i odražava se na živote ljudi iz svake zemlje na planeti.
🧊 Arktik nam je dao svoj maksimum – ali taj maksimum nikada nije bio manji
Morski led na Arktiku dostiže maksimalne godišnje vrednosti tokom marta.
Ali u svetlu klimatskih promena, ovogodišnji maksimum arktičkog morskog leda je rekordno nizak, upozoravaju naučnici.
Na kraju zime, morski led na Arktiku prostirao se na površini od 14,3 miliona kvadratnih kilometara. To je za 1,3 miliona kvadratnih kilometara manje u odnosu na prosečni vrhunac u periodu od 1981. do 2010. godine.
Drugim rečima, za dostizanje proseka, Arktiku „nedostaje” površina morskog leda veća od Nemačke, Francuske i Italije – zajedno.
🏞️ Bodensko jezero na udaru suše
Dok Arktiku manjka morskog leda, Bodenskom jezeru manjka kiše i snega.
Jezero na tromeđi između Nemačke, Švajcarske i Austrije trpi jaku sušu zbog izostanka padavina, ali i malih količina snega koje se tope sa okolnih planina.
Ne samo da je snežnog pokrivača u Alpima ove zime bilo ispod proseka, već je i sneg koji je pao većinski ispario zbog visokih temperatura u martu.
Zbog svega toga, nivo vode u Bodenskom jezeru iznosi 273 centimetra, što je uznemiravajuće nisko za ovo doba godine. Suša je omogućila da se do veštačkog ostrvceta priđe peške, a jedna luka potpuno je presušila.
Bodensko jezero izvor je pijaće vode za oko pet miliona ljudi. Dugotrajna suša predstavlja opasnost i za bogat riblji fond, turizam i sportove na vodi.
📖 Možda bi moglo da vas zanima i ovo:
Šta očekuje kinesku proizvodnju solara nakon što nove američke tarife stupe na snagu?
Studija atribucije: Klimatske promene pojačale su skorašnje oluje na grčkim ostrvima
Od 2000. godine, topljenje leda na Arktiku otkrilo novu liniju obale i 35 novih ostrva
Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)
Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić