Termoelektrana „Nikola Tesla” je četvrti najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama u Evropi, pokazuju satelitski podaci
Dok TENT zagađuje i doprinosi klimatskim promenama, u Beču nastoje da smanje štetne emisije u sektoru proizvodnje energije. Početkom meseca tamo je u rad pušten najveći evropski sistem toplotnih pumpi
Zdravo svima!
Ove nedelje, u dva različita navrata na Klimi101, Srbija se našla u evropskom i svetskom vrhu. Ali kao što to obično biva kada se nađemo među liderima, vesti nisu nimalo prijatne.
Kako pokazuju satelitski podaci iz baze Climate Trace, termoelektrana „Nikola Tesla” je četvrti najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama u Evropi sa čak 16,98 miliona tona emitovanog CO2 tokom prošle godine.
Oslanjanje našeg energetskog sektora na ugalj, ruku pod ruku sa neefikasnim individualnim ložištima, i ove zime ozbiljno narušava kvalitet vazduha širom zemlje –a posledice grejne sezone, opet, osećamo u sopstvenim nosevima i plućima.
U proteklim danima, Beograd je zauzimao vodeća mesta među velikim gradovima sa najzagađenijim vazduhom, a stanje je u nekim delovima Srbije bilo još poraznije. Nudimo pregled negativnih zdravstvenih uticaja zagađenja vazduha.
Da grejanje ne mora nužno da bude štetno za stanovništvo, možemo da naučimo od Beča. U glavnom bečkom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, početkom decembra pušten je u rad najveći evropski sistem toplotnih pumpi, koji će zagrevati 56 hiljada domaćinstava.
U međuvremenu, dr Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka u svom autorskom tekstu nudi dobar podstrek da i Srbija prione na energetsku tranziciju: zavisnost od fosilnih goriva već sada nas skupo košta (pre svega zbog štete po zdravlje i životnu sredinu), a u budućnosti ceh će biti sve veći i veći.
🏭 TENT – jedan od glavnih karbonskih džinova Evrope
Na neslavnoj listi elektrana koje emituju najviše ugljen-dioksida na evropskom kontinentu, ispred nas su se plasirale jedino poljske elektrane Belhatov i Kozjenjice, kao i nemačka termoelektrana Nojrat.
Međutim, Poljska planira zatvaranje svojih najvećih termoelektrana do 2036. godine, dok Nemačka planira da trajno „zakatanči” Nojrat čim se završi ova zima.
Nasuprot tome, Srbija trenutno nema plan napuštanja uglja.
Posle termoelektrana „Nikola Tesla” i „Kostolac”, najveći emiter CO2 kod nas jeste železara u Smederevu, a zatim slede termoelektrana „Kolubara” i „Morava”, cementare u Popovcu i Beočinu, aerodrom „Nikola Tesla” – ali i urbani centri Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša.
Inače, do ovakvih podataka je danas lakše stići nego ikada ranije zato što je organizacija Climate Trace napravila besplatnu, globalnu bazu izvora emisija, zasnovanu na aktuelnim satelitskim merenjima. Ukoliko vas tako nešto zanima, možete baciti pogled OVDE.
😷 Koliko nam zapravo škodi udisanje zagađenog vazduha?
Svake godine, zagađenje vazduha finim zagađujućim česticama PM 2,5 odnese između 10 i 15 hiljada života u Srbiji.
A kako su proračunali američki naučnici, da udišemo zdrav vazduh, stanovnici naše zemlje živeli bi u proseku 1,5 godinu duže.
Kod ljudi koji su dugi niz godina izloženi zagađenom vazduhu može da se javi širok spektar oboljenja…
… od bolesti krvnih sudova i srca preko raka pluća i hronične bolesti pluća do akutnih zapaljenja organa za disanje.
U Srbiji, kod dece između 6 i 12 godina starosti, godišnje se zabeleži oko 22.000 dodatnih slučajeva bronhitisa, pretežno zbog nezdravog vazduha.
Prema savremenim istraživanjima, aerozagađenje rezultuje i nekim možda manje očekivanim posledicama…
… kao što su lošiji kvalitet sperme i veći rizici od pojave depresije i anksioznosti, kao i demencije.
Više o tome čitajte na našem sajtu.
🧑🏻🔧 Na oko 600 kilometara od Beograda, najveći evropski sistem toplotnih pumpi
Koliko mogu da primetim, mnogo nas je odlučilo da ove godine poseti čuveni bečki advent. Pošto austrijska prestonica teži da dostigne klimatsku neutralnost do 2040. godine, pored uživanja u kuvanom vinu i prazničnom duhu, tamo možemo da posvedočimo i sjajnim primerima upotrebe čistih tehnologija.
Jedan od poslednjih u nizu jeste najveći sistem toplotnih pumpi u Evropi, koji je nedavno pušten u rad. Čine ga tri uređaja, snage 55 megavata, teža od odraslog plavog kita.
I možda najimpresivnije u čitavoj priči: ovaj sistem toplotnih pumpi može da zagreje 56 hiljada bečkih domaćinstava, a u naredne četiri godine se očekuje udvostručenje kapaciteta.
Toplotne pumpe nalaze se u glavnom bečkom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Zahvaljujući modernoj i kompleksnoj tehnologiji, otpadne vode zagrevaće se na preko 90 °C, a onda se koristiti u sistemu daljinskog grejanja. Čitav proces napaja se zelenom električnom energijom iz obližnje hidroelektrane na Dunavu, Freudenau.
💸 Srbija i fosilna goriva: Koja je cena naše zavisnosti od uglja, nafte i prirodnog gasa?
Da li možete da zamislite koliko je 5.900 milijardi dolara godišnje? Na dnevnom nivou, to je preko 16 milijardi dolara.
A upravo 5.900 milijardi dolara godišnje iznosi procenjeni globalni troška subvencija za fosilna goriva.
Ipak, samo 8% ovog iznosa čine subvencije kako to kolokvijalno razumemo, u vidu državnih izdataka (oko 470 milijardi dolara). Preostalih 92% odnosi se, pre svega, na štetu po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje uzrokuje sagorevanje fosilnih goriva.
Kako se procenjuje, energetska tranzicija u Srbiji će nas do kraja decenije koštati oko 27 milijardi dolara. Ali kako piše dr Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka, da bismo razumeli ovu brojku, moramo da razumemo i sledeće: alternativa nije „besplatna”.
📉 Na pomolu je pad globalne potrošnje uglja
Kina – kao najveći svetski potrošač uglja i vodeći emiter ugljen-dioksida – veoma je bitna karika u energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena. A njena uloga u ovim procesima mogla bi da postane još evidentnija...
Naime, kako prognozita Međunarodna agencija za energetiku (IEA), potrošnja uglja u svetu opašće za 2,3% do 2026. u odnosu na rekordne nivoe koji se očekuju ove godine. Sve to zahvaljujući planiranom proširenju kapaciteta obnovljivih izvora širom sveta.
Preko polovine tog proširenja zelene energije očekuje se upravo – u Kini. Ovo ne samo da će smanjiti njenu nacionalnu potrošnju uglja, već će se odraziti i na smanjenje globalnih apetita za ovim prljavim energentom.
🐝 Zarad dobrobiti oprašivača, beogradski pčelari predlažu šarenije zelene površine
Mislim da sam, sa izuzetkom Beča, u ovonedeljnom javljanju dosta „mračila” ugljem. Srećom, imam keca u rukavu kojim ću to makar malo da neutrališem.
U pitanju je zanimljiv pilot projekat koji se odvija pod sloganom „Ne kosi još, lolo”, a donosi određene promene pri košenju i održavanju odabranih zelenih površina u Beogradu.
Ako iduće godine u Akademskom parku primetite nepokošeni deo travnjaka, nemojte da pomislite da su nadležne službe napravile slučajan propust – sve je to sa jednom bitnom namerom, i u korist neverovatno vrednih Beograđana: pčela i drugih oprašivača.
Kako navode pokretači inicijative, tamo će će biti posejano medonosno bilje koje će se kositi mozaično. To znači da se, pri svakom košenju, deo travnjaka ostavlja nepokošenim kako bi cveće postiglo svoj pun ciklus, a pčele i drugi oprašivači imali izvor hrane i stanište.
Pojedine lokacije po obodu prestonice će imati drugačiji pristup i kosiće se periodično – i to posle maja i posle septembra.
📖 Možda bi moglo da vas zanima i ovo:
U Velikoj Plani, počela proizvodnja u prvoj fabrici solarnih panela u Srbiji
Zemlje EU nisu na dobrom putu da ostvare smanjenje štetnih emisija planirano do 2030.
Svi novi automobili u Kanadi od 2035. moraju da imaju nulte emisije
Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)
Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić